Мерка. Да знаеш кога е доста, да почувствуваш колку смееш, до каде можеш, од каде нема враќање.
Да не копаш рана, да не сметаш во радувањето со бучно одобрување; да бидеш тука, да не бидеш терет, туку тег на вагата на леснотијата на постоењето.
Мерка.
Така потребна а така лажлива; драгоцена за оној кој ја има. Мера.
Бранкица Дамјановиќ
Leave a Reply